На основу својих архитектонских карактеристика, ЛАН прекидачи су такође категорисани у три типа: у сталак-монтирани, фиксна-конфигурација са уторима за проширење и фиксна-конфигурација без слотова за проширење. Прекидачи{4}}постављени у рацк су свичеви засновани на слотовима{5}}с добром скалабилношћу и подржавају различите типове мрежа као што су Етхернет, Фаст Етхернет, Гигабит Етхернет, АТМ, Токен Ринг и ФДДИ, али су скупљи. Многи врхунски{7}}склопци користе структуру{8}}монтирану у сталак. Прекидачи фиксне{10}}конфигурације са уторима за проширење имају фиксне портове и неколико слотова за проширење. Ови прекидачи подржавају типове мреже са фиксним портовима и могу се проширити да подрже друге типове мрежа. Њихова цена је умерена. Прекидачи за фиксну{14}}конфигурацију без слотова за проширење подржавају само један тип мреже (обично Етернет) и погодни су за ЛАН мреже у малим предузећима или канцеларијским окружењима. Они су најјефтинији и најчешће коришћени.
Према ОСИ седмослојном мрежном моделу, прекидачи се такође могу поделити на прекидаче слоја 2, прекидаче слоја 3, прекидаче слоја 4 и тако даље, до прекидача слоја 7. Прекидачи слоја 2, који раде на основу МАЦ адреса, најчешћи су и користе се у слојевима приступа мрежи и агрегације. Прекидачи слоја 3, који размењују податке на основу ИП адреса и протокола, обично се користе у основном слоју мреже, ау мањој мери у слоју агрегације. Неки прекидачи слоја 3 такође поседују комутационе могућности слоја 4, што им омогућава да одреде одредишни порт на основу информација о порту протокола оквира података. Прекидачи на нивоу 4 и изнад називају се прекидачи{14}}са омогућеним садржајем и примарно се користе у интернет центрима података.
